Znakovi

Predgovor za izložbu ZNAKOVI - 29.01.2008.


Sveti Ratnici su uvek na svom pohodu.Hrabri su i pravedni, jezde velikim zvezdanim prostorima, ćutljivi, dobri ali i vrlo opasni. Milan Ignjatović je u crtačkom i grafičkom nervu ispunio oblike ratnika. Ta crtačka nervatura u njihovom obliku pokazuje nam njihov komplikovan život. U toj mreži, lavirintu od linija, u tom klupku zamršenih postupaka tražen je put likovnih grafičkih listova gde dominiraju stavovi Sv. Ratnika. Nađe se tu i po koji simbol, znak koji je u postupku u likovnoj priči deo ove grafičke poetike i predstavljaju jednu celinu.Namera ove likovnosti je da nas podseti na naše korene, na trajnost određenih tema, na lepotu naše prošlosti i na čistoću prostora naše budućnosti.

Majstor slikar - Raša Trkulja

Od kafea do kafea

Grafike

C.V.

Milan Ignjatović Rođen 13.juna 1956g. u Bogatiću.

Osnovnu školu i gimnaziju završio u Zemunu.Višu Pedagošku Školu diplomirao u klasi Miluna Mitrovića, odsek-likovna pedagogija u Beogradu. Član je ULUS-a i udrženja likovnih i primenjenih umetnika Zemuna. Predsednik Aktiva likovnih pedagoga. Dobitnik je prve nagrade na medjunarodnom festivalu digitalne umetnosti ART - TECH u Pančevu. Prolećna nagrada društva likovnih i primenjenih umetnika i galerije Stara Kapetanija iz Zemuna.

Do sada je izlagao na brojnom kolektivnim i samostalnim izložbama:

  • Galerija Stara Kapetanija - Zemun
  • Pedagoški muzej - Beograd
  • Galerija Pinki - Zemun
  • Dom Vazduhoplovstva - Zemun
  • Galerija muzeja - Negotin
  • Cvijeta Zuzorić - Beograd
  • Studentski kulturni Centar - Beograd
  • Galerija SPC - Malme – Švedska
  • Galerija Singidunum –Beograd
  • Muzej grada Novog Sada – Sremski Karlovci
  • Festival Pantomome –Zemun – prateća izložba grafika

Učesnik je više likovnih kolonija:

  • Široka Staza - Zemun
  • Bukovo - Negotin
  • Petrovac na Mlavi.

Radi u Osnovnoj Školi ,,Svetozar Miletić” u Zemunu.
Osnivač je i organizator DELIS-a, dečijeg likovnog stvaralaštva.
U poslednjem periodu oblast izražavanja je digitalana umetnost i grafika.
Član je grafičke sekcije ULUS-a

Nikolajevska zvona

Kad stari sat otkuca ponoć
sa crkve nikolajevske
tiho se kradem da bar još jednom
zavirim u tvoje sne

zemun spava u mom srcu
u tvome oku dunav plavi
da li si budna il' mirno spavaš
moja ljubavi

još uvek gardoš ogleda lice
u reci mojih nemira
naša je ljubav nekada bila
najlepša zvezda svemira

na keju mom neko se ljubi
samo to više nismo mi
sada se vreme i sećanja bore
prošli su svi naši sni



Milan Ignjatović

INTIMA

sviraš
negde izvan mojih ruku
tamo
gde je nebo ograđeno
sunčanom terasom
koralnom koprenom
gde orguljaši sviraju
u bunare
prljave
u bunare prazne i
krvave
među talasima smaragdnim
željama prozračnim

možda
u ovom prelivu noćnih kiša
u ovom beznađu beskraja
ne znam gde
ali
sviraš negde izvan mojih ruku



Raša Livada

OJ, DEVOJKO

OJ, DEVOJKO DUŠO MOJA
ČIM MIRIŠU NEDRA TVOJA
ILI DUNJOM IL NARANČOM
ILI SMILJEM IL BOSILJEM

OJ, BOGA MI MLAD JUNAČE
MOJA NEDRA NE MIRIŠU
NITI DUNJOM NIT NARANČOM
NITI SMILJEM NIT BOSILJEM
VEĆ DUŠOM DEVOJAČKOM



Vuk Stefanović Karadžić

ŠTO SE BAR NE POKRIJEŠ KAD SPAVAŠ

VEČERAS SE SVAŠTA DOGAĐA
PUN JE MESEC IZNAD PREDGRAĐA
NA PROZORU IGRAJU SE SENJE
A TI MIRNO SPAVAŠ PORED MENE

NEMAM MIR NOĆ JE PROKLETA
SEDIM PORED TVOGA KREVETA
ZVEZDE ŠAPĆU ILI MI SE ČINI
A TI MIRNO SPAVAŠ U TIŠINI

ŠTO ME MUČIŠ SLATKIM MUKAMA
UMIREM NA TVOJIM RUKAMA
VOLIM DA TE GLEDAM KAKO SANJAŠ
ŠTO SE BAR NE POKRIJEŠ KAD SPAVAŠ

GLEDAM KOSU NA TVOME JASTUKU
DA LI DA TE BUDIM ILI LJUBIM
SVE U SOBI NA TEBE MIRIŠE
A TI MIRNO PORED MENE DIŠEŠ



Milan Ignjatović

Curo draga

Uzalud te tražim
za te pitam kiše
kad u mom sokaku
tebe nema više

Uzalud se rana
ozleđuje stara
kad te više nem
srce iz nedara

nikog nisam ljubio
nikad nikog za života svog
kao tebe još ni jednu tako
curo draga iz sokaka mog

Uzalud su pesme
cigani svirači
kad od svega više
tvoj mi pogled znači

Uzalud je vino
ako ne smem piti
i uzalud ljubav
ako moram kriti


Milan Ignjatović

ŠTA DA TI KAŽEM

ŠTA DA TI KAŽEM VIŠE
KAD VEĆ DOBRO ZNAŠ I SAMA
KAKO NIŠTAA NEMA VIŠE
NIŠTA VIŠE MEĐU NAMA

BOLJE BI BILO DA ODEŠ OD MENE
NEMOJ DA SE BOJIŠ
TEBI JE MOŽDA PRVI PUT
DA ODLAZIŠ, A MENI KO ZNA KOJI

ŠTA DA TI KAŽEM VIŠE
TEBI SIJA NOVO SUNCE
SVE JE ISTO, PRIČA ISTA
SAMO SCENA MENJA GLUMCE

ŠTA DA TI KAŽEM ETO
TO JE PRIČA ZA JEDNO LETO
I DOK SVETLA GUBE SJAJ
JOŠ JEDAN POKLON,
APLAUZ, I KRAJ



Milan Ignjatović

NE ZNAŠ TI S KIM IMAŠ POSLA MALA

Na izmaku noći Beograd podseća
na mirno more
pospani grad spokojno diše
u tišini
ponekad ume da zaboli kao
neprijatno pitanje
tišina deluje na bubne opne opasnije
od najveće buke
kao napolitanke naslagane u kutiju grada
kao domine sa prozorima zabodene
u srce betona
kao košarkaši oko kojih stoje
fudbaleri
iza starih beogradskih krovova štrče
soliteri

neko je ove noći bio budan umesto nas
policijska patrola na primer krstari
kao i obično
semafori kao neki propali pijanci
namiguju na prazno
fabrički dimnjaci ljuljaju se pospano
samo što se ne sruše od umora

noćni autobus vuče na jedno brdo
gomilu promašenih profesija
čuje se lavež usamljenih pasa svih
vera i kinfesija
iz jednog kafea svira neka muzika
tužna tipično balkanska
ona je otišla sa drugim i ostavila
u njemu haos
umesto da ode kod psihijatra Jovana Marića
on je celu noć pio i plakao
otići kod psihijatra u Srbiji je velika sramota
zato je svaka pesma u mojoj zemlji
iskrena ispovest idiota
ostavljenog zato što voli da bude ostavljen
takav je mentalitet sve drugo osim poraza
je neuspeh
atak na identitet
biti na vreme ostavljen smatra se
najvećim uspehom
u zemlji koja je najviše ostavljenih
ljudi dala
mislim da ne znaš gde si se zaista rodila
mislim da ne znaš s kim imaš posla mala



Radovan Kanjevac

DETELINA SA 4 LISTA

U potrazi za srećom
iz mraka iz daljina
stigao sam na magarcu
u polje detelina

došao sam da nađem
pod rosom koja blista
sudbinsku detelinu
sa četiri lista

poneo sam na put
što je na samar stalo
gitaru suvu hranu
vodu i povećalo

i tražiti počeo odmah
dok su još polja čista
bezmerna detelina
sa četiri lista

jutro zatim podne i veče
neba se pale i gase
a magarac do mene
indiferentno pase

to traje godinama
pod snegom i sred kiše
kušam svoj usud
tražeći taj list više

a napev četiri lista
ponavljam sate i sate
ko ludi herman u operi
tri karte tri karte...

prevrćem mokru zemlju
bolujem ne pazim na se
a magarac i dalje
realistički pase

odustajem gubim živce
i menjam uverenja
sad je već očevidno
za sreću nemam strpljenja
na kraju našla se ipak
biljka koja me muči
moj tovar u zubima
drži je ne znajući

i uzalud se trude
žene artisti starci
do detelina sreće
lakše dolaze magarci

muči me strah i jalnost
ko svakog dana gubi
dođe mi da mu isčupam
čarobnu travku iz zubi

al neka mi je budućnost strasna
nesklona mi i pusta
ne bih oteo sreću
jendom magarcu iz usta

i tako prolazimo svetom
ponovo zvezde i veče
ja svestan svojeg jada
on nije svoje sreće



Arsen Dedić

ANA

lišće žuti opada, vene
pored mene nisi ti
al se pitam gde si sada
šta li radiš ovih dana
koga noću sanjaš ana

nema više ni staze naše
kojom smo se šetali
al se pitam kad si sama
dal se setiš onih dana
kad si bila moja ana

letnje kiše padaće opet
i rađati ljubav
al ja nikad neću moći
da zaboravim na vreme
kad si bila pored mene

i pitam se gde si sada
šta li radiš ovih dana
koga noću sanjaš ana



Milan Ignjatović

ŠIROK DUNAV - SPAVA SREM

hej zatvori vrata ovog lokala
jedna je zvezda sa neba pala
nek zazvone tambure kraj moga stola
večeras pijem samo pola i pola

širok dunav spava srem
zbogom dušo ja idem
iz daleka mahni mi
moja prva ljubavi

ja sam od sebe samog pola srca krao
tebi dao i nije mi žao
pesme ciganske ponekad seti se
seti se i nasmeši se



Milan Ignjatović

Intima

Vec dugo, tražim jednu reč.
Tražim reč kao znak, reč kao lek, kao utehu, kao molitvu.
Pitao sam decu u školi da li su čuli za nju, pitao starog sveštenika.
Okretao sam stranice svetih knjiga, posmatrao tajne znakove, gledao u zvezde...noćima.
Pokušavao da je pronadjem u stranim rečnicima, enciklopedijama, u vojničkim pismima.
Dugo sam verovao da je tu negde, da sam je često izgovarao, da je dobro poznajem, ali nisam umeo da je prepoznam.
Pitao sam, zatim, zaljubljene parove, direktora jednog uglednog cirkusa, sitne kriminalce iz kraja, taksiste.
Slušao sam priče generala u penziji, ispovesti osudjenika na smrt, prisluškivao
telefonske razgovore devojaka pred udaju.
Odlazio sam u manastir da vidim desnu ruku krstitelja i slušam tišinu boja i vekova.
I tako godinama. Odustajao, gubio nadu i polazio ispočetka…

Na kraju, našao sam to što me proganja i muci.
Slučajno, u malom bifeu u predgradju, jedan pesnik mi je otkrio reč koju tražim.

Sve što nam je ostalo je - INTIMA.

Milan Ignjatović



Kontakt

duomoderato@gmail.com

+381(0)638382189