Dijalog je najcešća reč koju čujemo već duže vreme na ovim našim prostorima ali i celom svetu. Ona zapravo predstavlja komunikaciju između različitih osoba i drugačijih pogleda sa ciljem da svi učesnici uče jedan od drugih da bi se promenili i napredovali. U drugom smislu dijalog predstavlja različita mišljenja i stavove bez namere da menja ili negira suprotnu stranu. U širem značenju dijalog se odvija između umetnika i publike, između čoveka i prirode, između naroda, između religija, između ideologija u kome se traže određeni odgovori. Primarna svrha razgovora jeste da menjamo našu percepciju i razumevanje stvarnosti i da se menjamo u skladu sa tim. U dijalog se ulazi da učimo, da se menjamo ali ne da tražimo od drugih da se promene. Kao umetnik živim i stvaram u jednom prostoru u kome više decenija ne postoji pravi i iskren dijalog. Pre bih rekao da se on često pretvara u sukob. Sukob mišljenja, sukob interesa, sukob političkih i verskih stavova bez namere da se dođe do odgovora. Odsustvo dijaloga se može uočiti i u svakodnevnom životu na ulici, u autobusu, gde se ljudi sve češće ne slažu i ignorišu. Ovakav ambijent ne samo da isključuje dijalog i dogovor već vodi u otvoren sukob i borbu. Tako se dijalog pretvara u rat mišljenja, rat interesa, konačno rat oružjem. Autor