Svaki crtež, slika, grafički list i sve što se stvori u tišini, je jedna vrsta monologa, kao kolaž trenutnih osećaja misli i emocija. On se odvija u prvom licu i to na osnovu mnogobrojnih asocijacija, koje se transponuju i povezuju u raznovrsne likovne i grafičke celine. Taj sadržaj i susret linija, oblika i površina se odvija na likovnoj pozornici gde je posetilac svedok onoga što se dešava u umetnikovoj mašti. Otisak, prenesen na papir kao ožiljak, je ogledalo umetnika koji nekada daje objašnjenje a nekada predstavlja samo zapis trenutka, ličnu kartu jednog vremena. Izložba grafika ,,Monolog,, je lična ispovest autora rečena grafičkim jezikom. Ona predstavlja unutrašnji monolog uspomena, dilema, razmišljanja i asocijacija koje se pretvaraju u umetničku formu. Ovog puta su to portreti za koje je vezana određena priča ili sećanje, ali se mogu i sami iščitavati u zavisnosti od mašte gledaoca, ako je ima. U jednom trenutku shvatam da je to samo monolog u teatru tišine. Autor