Svaki čovek ima svoj genetski kod, svoju šifru, svoj DNK po kome se prepoznaje i razlikuje od drugih bića. Čak i posle nekoliko hiljada godina naučnici mogu sa sigurnošću identifikovati osobu analizom njegove DNK. Neverovatno je to što se ta šifra nikada ne ponavlja, već ostaje jedinstvena i specifična za svakoga. Čovek je nosi celog života kao beleg, kao žig, kao i otisak našeg dlana ili kažiprsta koji ostavljamo u arhivima za prepoznavanje. Ovo saznanje mi je bila inspiracija u traženju svog likovnog i grafičkog simbola, svog vizuelnog rukopisa. Onog znaka i značenja koje se čulom vida moze rasaznati i prepoznati. Kao mlad, mislio sam da umetnost dolazi iz srca iz duše, kasnije sam bio uveren da dolazi iz naše mašte i našeg uma. Sada sam sve sigurniji da dolazi iz naših nogu, iz naših korena. Smisao znaka je u tome da poruke, simboli i znakovi imaju onoliko tumačenja koliko ima ljudi koji traže odgovore. Zato pred umetničkim delom valja stati i čekati da ti se obrati. Ako se ti obratiš njemu, čućes samo sebe. Autor